Prag - deo 5/5 - četvrt grada - Višehrad (Vyšehrad)

Višehrad (Vyšehrad) me je u odnosu na ostale delove grada, Novi grad, Malu Sranu, Stari grad i Hradčane sa Praškim dvorcem impresionirao na jedan sasvim drugačiji način.

Ušuškan u zelenilu gustih krošnji stabala, na visokoj steni koja se ponosno uzdigla na desnoj obali reke Vltave, šarmirao je mirom, vreme ovde kao da je stalo...Nekako mi je delovao izolovan i zaboravljen, dok je sa druge strane opet delovao misteriozo i magično. Mase turista koje posete Prag retko da imaju u svojoj ponudi obilazak ovog najstarijeg dela slavne češke prestonice. Mahom ga obilaze ljudi koji dođu u sopstvenoj režiji, ili kao mi u vreme kada imamo slobodnih par sati nezavisno od agencije. Iz tog razloga i nema mnogo gužve, a nakon onolike vreve, skljocanja aparata, sudaranja i gurkanja sa rekom turista, ovde sam se osećala opušteno, pa su utisci od prethodnih dana mogli u miru da se sumiraju. U svojim tihim parkovima nudi istinsku duhovnu inspiraciju. Sa vrha brda se u miru mogla posmatrati reka koja preseca grad. Pogled na Karlov most, odavde je tek dočaravao svu njegovu lepotu, a Prag mi je bio kao na dlanu. Panorama grada je izvanredna.

Crkva Sv.Petra i Pavla

Viešhrad je malo izolovan od centra, ali se do njega može stići metroom ili ako ste za šetnju, putem od reke vrlo lako ćete do njega stići. Sa svojim vitkim tornjevima je neodvojivi deo Praga.

U IX i X veku na mestu današnjeg Praga na obe obale Vltave postojala su dva grada: Višehrad na desnoj obali Vltave i Praški zamak (Prazsky hrad) na levoj. Kasnije su na levoj strani u podnožju Praškog zamka (hrada) (pročitaj više...) nastala dva naselja-Hradčani (Hradčany) (pročitaj više...) i Mala Strana (pročitaj više...), dok je na desnoj strani nastao u susedstvu Višehrada prvo Stari grad (Stare Mesto) (pročitaj više...), a zatim i Novi Grad (Nove Mesto) (pročitaj više...).

Godine 1784.god. je zajedno sa ostalim istorijskim gradovima (Stari Grad, Mala Strana, Hradčani i Novi Grad) ušao u sastav jedinstvenog Praga kao jedna od njegoih četvrti.

Izgradnja ovog mesta je povezana sa legendom koja govori o princezi Libuše koja je usnila proročki san i predvidela buduću slavu Praga. Nakon tog sna, princeza je, popevši se na najviši vrh Višehrada, prstom pokazala ka gustim šumama i rekla: "Tamo su četiri elementa u skladu - plodno tlo, zdrav vazduh, dovoljno šume za vatru i čista voda. Tamo ćete sresti čoveka koji delje prag. Tu podignite dvorac i nazovite ga Prag, po kućnom pragu koji taj čovek delje". Njen san se obistinio a grad koji je sagrađen dobio je svoje ime po reči prag (prah), odnosno Praha.

Tako se današnja metropola razvila oko utvrđenja Višehrad, koja i danas ponosno svojom lepotom krasi obe obale Vltave.

Višehradsko brdo je u X veku pored Hradčana bila druga prestonica vladara iz dinastije Premisla. U XI veku je prvi češki vladar-kralj Vlatislav I na ovom brdu sagradio svoju rezidenciju i u nju se iz Hradčana preselio. U njoj se i krunisao kraljevskom krunom kraljevstva Bohemija (stari naziv za češko kraljevstvo) i Poljske 1085.god. Ostaci tog zamka i danas sa ponosom stoje na vrhu visoke stene. Sam naziv brda Višehrad ima značenje – visoko utvrđenje ili zamak na vrhu.

Prestonica čeških vladara je 1140.god. ponovo prebačena u Hradčane, pa je Višehrad počeo od tada da gubi na svom značaju. Tek je Karlo IV Višehrad uključio u zidine Novog grada i odlučio da odatle počinje Kraljevski put, kojim će vladari u svečanoj povorci ići na krunisanje u Hradčane. Ovu odluku je doneo u znak poštovanja prema svojim davnim precima sa majčine strane. Iako se Karlo IV trudio, Višehrad ipak nije uspeo da se očuva. Husiti su ga osvojili i razorili 1420.god. i od tada je sve više počeo da propada. Habzburgovci su u XVII veku smestili garnizon u njemu, a od kraljevskih odaja napravili kasarne.

U utvrđenje se može ući kroz dve vrlo lepe kapije-kroz glavnu iz XVII veka-Taborsku kapiju koja se nalazi na jugoistočnom kraju i unutrašnju baroknu Leopoldovu kapiju koja je najelegantnija kapija tvrđave. Na drugoj strani bedema se nalaze ostaci gotske kapije Špički, deo luka u kom se sada nalazi turist biro za informacije. To je sve što je ostalo od utvrđenja i svega što je izgrađeno u vreme vladavine Karla IV.

Na višehradskom bregu se uzdižu crkva Sv.Petra i Pavla sa tri oltara, bazilika Sv.Vavržinca od koje su ostali samo delovi i Rotonda Sv.Martina okružena stablima, takoreći skrivena u zelenilu.

Rotonda Sv.Martina

Rotonda je jedna od najstarijih građevina i datira iz XI veka. Njena uloga nije uvek bila ona koja joj je i namenjena. U vreme kada je na brdu bio smešten garnizon ona je služila kao magacin za barut. U XIX veku je restaurirana i tada je dobila novi izgled, zanimljiv portal a unutra mural i oltar. Danas je nekako zaboravljena ali treba je posetiti, jer njena mala kula je filigranski ukrašena. U XIX veku su takođe obnovljene i obe crkve a brdo je pretvoreno u gradski park koji je okružen ostacima utvrđenja. Južno od crkve Svetog Petra i Pavla, nalazi se Višehradska bašta, sa četiri statue na osnovu češke legende; Libuše, Premisl, Šarka i Ctirad.

Statue iz češke legende: Libuše, Premisl, Šarka i Ctirad

Na višehradskom brdu se nalaze još i crkvena rezidencija, zemunice, parkovi i groblje "Slavin" na kom je sahranjeno više od 600 slavnih ličnosti iz češke istorije i oblasti kulture, među kojima su i kompozitori Dvoržak i Smetana...

Samo groblje je jedinstvena umetnička celina, skladno uklopljena u svoju okolinu. Za Višehrad se može reći i da je galerija pod vedrim nebom jer se u letnjem periodu na brdu održavaju izložbe, predstave i koncerti.

Na kraju mog druženja sa Pragom, mogu vam dati par korisnih preporuka:

Po povratku sa Višehradskog brda častite sebe tradicionalnim kobasicama, onim koje su najukusnije kupljene na uličnim tezgama i kioscima za uz put, a možete ih naručiti i sa točenim pivom. Ako imate vremena i ipak bi da negde sednete, počastite se čuvenim specijalitetom "knedličke", knedlicama koje su dodatak uz jela sa mesom i raznim sosevima. Prag ne smete da napustite a da ih ne probate. Češka kuhinja je vrlo ukusna ali ni malo nije dijetetska. U ishrani dominiraju svinjetina, krompir, hleb, pivo i pavlaka. Knedlice mogu biti obične, od pšeničnog brašna, od krompira ili voćne. Moj izbor su bile knedličke sa gulašem a cene su zaista simbolične. One su inače omiljene kod meštana, pa mi je to ulilo sigurnost da neću pogrešiti. Verovali ili ne i nisam, mogu reći da bih opet u Češku na po još jednu porciju. Na kraju nisam mogla da odolim a ne probam i voćne. One su tek pravi specijalitet.

Iako je Prag za posetu aktuelan u svako doba godine, ipak, najbolje je da vas prvi "sastanak" sa ovom slovenskom "damom" izaberete u kasno proleće ili ranu jesen kada je ova "dama" i najzavodljivija.. Prag možete razgledati sa reke, iz otvorenog turističkog autobusa. Tu su i fijakeri, a za one sa dubljim džepom na raspolaganju su i oldtajmeri. Ako želite ulaziti u muzeje, popeti se na prelepe kule sa kojih se Prag vidi kao na razglednici, birajte da odete van sezone i izbegnete gužve koje stvaraju turisti po uskim ulicama, muzejima i pivnicama. Zbog kratkih dana tokom zime i kasne jeseni, posetu Pragu vam ne bih preporućila. Toliko toga grad nudi, da je žalosno ne obići sve i iz tog razloga je ipak potreban što duži dan.

Ostale putopise iz Češke možete čitati na sledećim linkovima:
- 1. Prag - deo 1/5 - četvrt grada - Novi Grad (Nové město)
- 2. Prag - deo 2/5 - četvrt grada - Mala Strana (Malá Strana)
- 3. Prag - deo 3/5 - četvrt grada - Stari Grad (Staré Město)
- 4. Prag - deo 4/5 - četvrt grada - Hradčani (Hradčany) - Praški dvorac (Pražský hrad)
- 5. Karlove vari (Karlovy vary) - jedinstveni dragulj Češke
- 6. Dvorac Češki Šternberk - Prošlost i Sadašnjost

8. мај 2015.