Pod sjajem punog meseca - zamak Bran

Ako volite mitove i legende, ili ste u potrazi za njima, ispričaću vam priču o zamku Bran koji je u tesnoj vezi sa slavnim grofom Drakulom.

Šta je to, što mi baš njega čini posebno zanimljivim?

Sam dvorac u mojoj, a verovatno i u svesti svakog turiste predstavlja mračni dom kneza Drakule, izmišljenog heroja čuvenog romana Brama Stokera, ali i jednu od najposećenijih i najuzbudljivijih znamenitosti Rumunije.

Duh minulih stoleća u meni uvek budi i pokreće maštu. Još ako je obavijen velom mistike, mašta dobija posebnu notu. Nižu se slike, slažu i razvija film. Prosto budem ponesena, osetim taj trenutak davnih vremena. Ispunjava me osećaj da ne pripadam sadašnjosti već, da sam "ostala" tamo negde. Još ako se pre dolaska na ovakva mesta detaljnije informišem, film u glavi je jasniji i upečatljiviji. Tako bar na kratko pobegnem od isprogramirane svakodnevnice i dam sebi oduška. Udahnem punim plućima i krenem za grupom kao u nekom polusnu, ne slušajući mnogo reči vodiča. Koračam vođena sopstvenim osećanjima i mislima, budna sanjajući neki davni san...

Poseta ovom zamku bila je u sklopu turističke ture “Tragom grofa Drakule”. Zbog izuzetne lepote i njegove istorije, izdvojiću ga i posebno o njemu nešto malo napisati. Ono što me je posebno obradovalo je činjenica da se u zamku nesmetano moglo fotografisati.

Ako želite da ga obiđete, ne treba vam mnogo novca a Transilvanija, odnosno Rumunija i nije toliko daleko. Smešten je u podnožju Karpata, 30 km od grada Brašova.

Sigurna sam da se svi sećate filma „Drakula“. Slavni irski pisac Bram Stoker, koji čak nije ni posetio Rumuniju je u svom romanu stvorio lik vampira grofa Drakule, a za taj lik mu je poslužio Vlad III Cepeš iz Vlaške. Njegov film je nekoliko puta ekranizovan, ali je najgledaniji „Drakula“ iz 1992.god sa Kijanu Rivsom, Vanonom Rajder, Geri Oldmanom i Entoni Hopkinsom u glavnim ulogama.

Zamak Bran, kao što rekoh, poznat je po Drakuli, najčuvenijoj legendi Rumunije. Zapravo, Drakula nikad nije ni postojao, ali je čuveni vlaški ratnik Vlad Cepeš, lik koji stoji iza ove legende, a koji nikada nije ni živeo u dvorcu, bio zatočen u njemu.

Sadašnji vlasnik je renovirani zamak otvorio za javnost, kao prvi privatni zamak u Rumuniji. Tim činom ga je predstavio kao značajnu tačku na turističkoj mapi zemlje.

Dvorac posebno atraktivno izgleda noću, sa punim mesecom u pozadini.

Pretvoren je u muzej i posvećen je životu najpopularnijeg rumunskog vladara. Godišnje ga poseti više od 500 hiljada turista iz celog sveta. Uz postavku vezanu za istorijsku ličnost Vlada Cepeša koja je i opravdana istorijskim značajem ove ličnosti, smeštena je i postavka Stokerovog vampira grofa Drakule koja služi kao marketinški trik za privlačenje stranih turista. Pod izgovorom da je upravo dvorac Bran poslužio za Stokerovu priču, ovaj se dvorac reklamira kao “Drakulin dvorac“. Povodom Noći večtica održava se mnoštvo programa i obilazaka što današnjim vlasnicima donosi ogroman prihod. Ujedno se koristi i za promocije i različite svečanosti, koncerte klasične muzike, čudesne Halloween žurke, sedište je ekstravagantnog rock festivala.

Pod brdom na kome se zamak nalazi, tokom cele godine održavaju se vašari tradicionalne rumunske narodne radinosti, srednjevekovni viteški turniri, kao i otvoren muzej seoskog graditeljstva. Posebnu atrakciju čine kostimizirani animatori sa maskama i kostimima koje veoma liče na vampira, zbog kojih se deca guraju u red ne bi li se sa njima fotografisali. Naravno, animatori okreću glavu u suprotnom pravcu sve do trenutka dok im se ne da novac. Ali, deci ostaje fotka za uspomenu a roditelji naravno ne prave problem. Doduše i nama starijima su vrlo interesantni.

Koliko i kako se Vlad Cepeš Drakula obreo u ovom velepnom zamku?

Godine 1462. mađarski kralj Matija Korvin poznat i kao Matija Hunjadi, sin Janoša Hunjadija, koji je kod nas poznat po imenu Sibinjanin Janko (sa kojim je “Drakula“ drugovao) uhvatio ga je i zatočio u ovom dvorcu u kom je proveo dva meseca. Trebalo je da eliminiše Vlada Cepeša u zamenu da Turci više ne napadaju Ugarsku. Međutim, zbog očevog prijateljstva sa Drakulom, odnosno Vladom Cepešom, nije mogao da ga ubije, već ga je zatvorio u zamak Bran a potom odveo u Ugarsku.

E sad, zaključite koja je to vrsta zarobljeništva bila, jer se Vlad Cepeš Drakula oženio sestrom svog tamničara.

Vlad Cepeš, rumunski nacionalni heroj koji je u XV veku vladao Vlaškom, srednjevekovnom kneževinom u današnjoj Rumuniji. Hrabar ali okrutan, on je zarobljene Turke, svoje protivnike, ali i sunarodnike za najmanji moralni prekršaj nabadao na drveni kolac i tako ih ostavljao da umiru u najtežim mukama. Ime Cepeš u prevodu znači Kolac. Surov način kažnjavanja je naučio u Turskoj gde je sa bratom kao trinaestogodišnjak bio odveden na prevaspitavanje dece vladarskih porodica. Cilj prevaspitavanja je bio, da kada dođu na mesto svojih očeva, vladaju u skladu sa željama Turaka. Zapravo, nije to bilo samo prevaspitavanje, tamo su u znak odanosti bili ostavljeni kao taoci. Nadimak Dracul koji se prevodi kao „sin Drakula“ od latinske reči draco, što znači zmaj, je dobio po Redu Zmaja čiji je član bio njegov otac.

Ali kako ga je Stoker 1897.god u svom romanu učinio vampirskim likom i legendom, Drakula je sastavni deo svake strašne priče.

O istoriji samog dvorca mogu napisati samo ono što zvanični izvori pišu i što već možete svuda pročitati. Kad već pišem o svojoj poseti ovom dvorcu dodaću i te podatke, da zaokružim celinu a i da ne bismo lutali tražeći dodatne informacije.

Zamak se prvi put spominje 1377.god u pisanim izvorima. Tada je kralj Lajoš I Anžujski dozvolio Saksoncima koji su bili nastanjeni u Brašovu da podignu kamenu citadelu o svom trošku i sa sopstvenom radnom snagom. Oko zamka se vrlo brzo formiralo i naselje Bran.

Inače, prvo, prethodno utvrđenje na ovom mestu su 1212.god. podigli Tevtonski vitezovi kao stražarsku ispostavu na granici Transilvanije i Vlaške. Sagrađen je bio od drveta a Mongoli su ga 1242.god. razorili.

Početkom XV veka zamak je bio u vlasništvu dede Vlada Cepeša, vlaškog kneza Mirče Starijeg i predstavljao je značajno uporište u borbi protiv Otomanske imperije. Od druge polovine XV veka nalazio se u rukama ugarskih vladara a poslednji posednik pre XX veka je bio ugarski kralj Vladislav II koji je 1513.god. prestao da plaća zakupninu stanovnicima Brana pa je zamak prešao u njihove ruke. Godine 1920. postao je rezidencija rumunskih kraljeva i omiljeno mesto kraljice Marije od Edinburga, unuke britanske kraljice Viktorije. Potpuna rekonstrukcija zamka, izvedena između 1921. i 1929. godine po nalogu same rumunske kraljice Marije a po projektu češkog arhitekte Karela Limana, dala je građevini romantičan izgled. U arhitekturi preovladavaju elementi gotike. Stare prostorije zamka pretvorene su u komfornu rezidenciju kraljevske porodice.

Tokom 1937. god. u bunar u unutrašnjem dvorištu zamka ugrađen je električni lift, a na dnu bunara je horizontalni tunel u steni, do parka ispod stene na kojoj se nalazi zamak.

Nasledila ga je njena najmlađa kćerka, princeza Ileana, koja je u II svetskom ratu u njemu vodila bolnicu. U ovom dvorcu je jedno vreme živela Marijina kćerka, buduća kraljica Jugoslavije, Marija Karađorđević.

Nakon proterivanja kraljevske porodice 1948.god. zamak prelazi u ruke komunista. Ubrzo nakon toga je bio zatvoren da bi 2007.god. Zakonom o restituciji bio vraćen u posed naslednika princeze Ileane, Nadvojvodi Dominiku Habzburgu i njegovim sestrama. 2009.god. je upravljanje zamkom i zvanično povereno Nadvojvodi Dominiku-knezu Toskane koji je detinjstvo proveo u njemu i njegovim sestrama.

Posebnu postavku čine i predmeti kraljice Marije od Edinburga iz vremena njenog upravljanja, uključujući tradicionalni nameštaj i tapiserije koje je sakupljala, kako bi istakla rumunske zanate i umeće.

Na kraju ću vas informisati o radnom vremenu i cenama ulaznica, jer verujem da će vam i ovaj podatak biti vrlo interesantan i koristan. Obično, većina prvo pita kada, kako i koliko? Pe evo i odgovora na ta pitanja:

Radno vreme:

U van sezoni od 1.oktobra do 31. marta je:

Ponedeljak: 12.00 h - 16.00 h

Utorak-Nedelja: 09.00 h - 16.00 h

Poslednji ulaz je u 16.00 h

U sezoni od 01. aprila do 30. septembra je:

Ponedeljak: 12.00 h - 18.00 h

Utorak-Nedelja: 09.00 h - 18.00 h

Poslednji ulaz je u 18.00 h

Cene ulaznica:

Odrasli: 30 lei - 6.6 evra

Stariji preko 65 god: 20 lei - 4.5 evra

Studenti: 15 lei - 3.3 evra - uz indeks

Učenici: 7 lei - 1.5 evra - uz đačku knjižicu

Školske grupe preko 20 učenika: 20 lei - 1.1 evra

Ulaz je slobodan za hendikepirana lica

Amaterske fotografije su besplatne

Snimanje je 20 lei - 4.5 evra

Profesionalno fotografisanje i snimanje je dozvoljeno nakon potpisivanja ugovora.

Pozdrav do sledećeg posta :)

Još putopisa iz Rumunije možete pročitati na sledećim linkovima:
-http://Tragom grofa Drakule
-http://Dragulj južnih Karpata - dvorac Peleš
-http://Pariz istoka - Bukurešt

29. јануар 2015.