Na put ka Rumuniji uputili smo se iz Beograda
u organizaciji turističke agencije "Karpati" iz Novog Sada. Za ovu agenciju
dobila sam samo reči hvale. Čula sam da je to jedina agencija kod nas, koja je
specijalizovana za organizaciju putovanja po Rumuniji. Na ovom putovanju i jesu
dokazali da su izuzetni. Vodič je bio jedan stariji gospodin pun informacija,
anegdota i humora. Ni jednog trenutka nisam osetila dosadu. Koristio je svaki
slobodan trenutak, kako u toku vožnje, tako i na samim odredištima da nam
ispriča nešto o istoriji Rumunije, običajima rumunskog naroda. Dosta nam je
pričao o Vladu Cepešu, zvanom Drakula, anegdote vezane za njegov život i
vladavinu.
Nakon ulaska u Rumuniju počela je da rominja sitna
kiša koja nas je pratila do Temišvara,
u koji smo stigli u toku večeri. Našli smo jedinu menjačnicu koja je bila
otvorena i razmenili nešto novca kako bi smo se osvežili u nekom od kafića.
Tada je još uvek zvanična valuta bila Lei iako su Rumuni već bili u EU, sada,
iskreno ne znam koja je. Malo smo prošetali po izuzetno lepom trgu koji je bio
okićen i lepo uređen jer, ovo je bilo vreme Vaskrsa. Kišica je i dalje sipila,
ali nam nije smetala da uživamo u opuštenoj šetnji.
Temišvar je najveći i najznačajniji grad Banata i zapadnog dela Rumunije i
glavni grad okruga Tamiš. U periodu austrijske vladavine grad dobija
fizionomiju srednjevekovnog grada (i epitet "mali Beč").
Nastavljamo put ka unutrašnjosti. Vremenom je
prestala i kiša da pada a mi smo tonuli u san. U srcu gradića Sigišoare su nas probudili topli zraci
sunca koji su se probijali kroz prozor autobusa. Ovo je nejočuvanjiji
srednjevekovni grad Rumunije, u kojem je 1431.godine rođen kontroverzni vlaški
vladar Vlad Cepeš, poznatiji kao Drakula. Obilazimo Istorijski muzej i
sobu za mučenje. Razgledamo vrlo atraktivno staro gradsko jezgro Sigišoare,
koje se nalazi na listi svetske kulturne baštine UNESKO-a.
Sigišoara se nalazi u srcu Transilvanije, u okrugu Mureš, u dolini reke Trnava
Mare ("Velika Trnava"). Srednjevekovno jezgro grada, izgrađeno na jednom
brežuljku, predstavlja pravi biser saske arhitekture i svrstano je u svetsku
kulturnu baštinu UNESKO-a. Simbol grada jeste kula sa satom, podignuta
1556.god, u kojoj od 1899.god. postoji interesantan muzej. Bili smo u glavnoj
kuli od 14 (danas ih je ostalo samo 9) zanatskih kula koje opasuju grad. Tu je
srednjevekovna muzejska postavka o gradu, soba za mučenje, oružarnica, ali i
fenomenalan vidikovac na kome se mogu naći i pločice sa ispisanim svetskim
metropolama i udaljenošću u kilometrima od istih. Do vrha kule i pomenutog
vidikovca vode strme stepenice koje škripe pod nogama i prave pravi
doživljaj... Ostali arhitektonski značajni objekti jesu: Drakulina rodna kuća i
kuća sa jelenom (sagrađene u renesansnom stilu, u XV veku), Venecijanska kuća
(građevina iz XVI veka, obnovljena u stilu venecijanske gotike), Dominikanska crkva
(gotika XIII vek), Kula kovača, Kula čizmara (sa elementima baroka), Kula
krojača, pokrivene stepenice (sagrađene u XVII veku) koje vode do najvišeg dela
grada, gde se nalaze škola, crkva (Biserica din Deal "crkva na brdu", gotsko
zdanje iz XIV veka, podignuto na temeljima starije romaničke kapele), Kula
užara i ostaci Kule zlatara. Ulice su još uvek kaldrmisane. Zbog svog kulturno-istorijskog
značaja, Sigišoara nosi epitet "Perla Transilvanije".
Put nastavljamo dalje ka Brašovu.
Ovaj je grad centar jugoistočne Transilvanije
(Erdelj) i glavni je grad istoimenog okruga i jedan od najlepših gradova u
Rumuniji. U srednjem veku Brašov je bio važan trgovački centar. Uticaj Sasa
ogleda se u arhitekturi središnjeg dela grada. Najveća znamenitost grada jeste
Crna crkva (Biserica Negra) iz XV veka, najveća gotska crkva između Beča i
Carigrada (crkva nosi sadašnje ime od 1689.god. kada je, u vreme rata između
Austrije i Turske, stradala u velikom požaru), i stara gradska većnica
(1420.god.) sagrađene u renesansnom stilu (od kojih je ova poslednja zadržala
elemente gotike) te Crna i Bela kula iz XV veka, ostaci odbrambenog sistema
grada.
Sunce je počelo da zalazi, a mi kroz karpatski
predeo stižemo u Sinaju. Sinaja je
jedan od najpoznatijih turističkih centara Rumunije. Smeštena je u izvanrednom
prirodnom ambijentu, u podnožju planinske skupine Bućedi u Južnim Karpatima, na
nadmorskoj visini između 800 i 1000 m. Zbog prirodnog ambijenta i interesantne
arhitekture, Sinaju često nazivaju "perla Karpata". Mesto je poznato kao zimski
turistički centar Rumunije.
Hotel je izuzetno lep i dobro opremljen. Sobe
komforne, sa TV-om, klimom i mini barom. Osoblje vrlo ljubazno. Sobarice svakog
jutra obilaze sobe, menjaju peškire i ostale rekvizite u toaletu. Nešto od toga
i ne koristimo, već naravno uzimamo za uspomenu (luksuzno upakovane mini
sapune, kutijice sa koncem, iglom i par dugmadi, ukrasne kape za tuširanje...
sve sa oznakom hotela). Vrlo simpatično, ujedno vrlo korisno a uspomena lepa).
Večeru su nam uveličali izvođači lokalnog
ansambla. Bilo je to jedmo lepo i nezaboravno veče.
Za sledeći dan smo imali organizovan obilazak
dvorca Bran (Castelul Bran). Zamak su
u XII veku, podigli vitezovi Tevtonskog reda, na jednoj nepristupačnoj steni u
samom podnožju južnih Karpata. Zamak se u dokumentima prvi put pominje
1377.godine, kao posed grada Brašova. Pod sam kraj XIV veka, 1395.godine,
Sigmund Luksemburški (nemački car i mađarski kralj) daruje zamak vlaškom
vojvodi Mirči, značajnom pripadniku dinastije Basarab, prve vlaške vladarske
dinastije. Unuk vojvode Mirče, čuveni Vlad Cepeš Drakula, bio je u ovom zamku
zatvoren 1462.godine, nakon što ga je zarobio mađarski kralj Matija Korvin.
Mnogo vekova kasnije, 1920.godine, zamak je poklonjen Ferdinandu i Mariji,
drugom rumunskom kraljevskom paru (roditeljima Marije, kraljice Jugoslavije).
Zamak, u čijoj arhitekturi preovladava gotika, preuređen je po nalogu same
rumunske kraljice Marije, (prema projektu češkog arhitekte Karela Limana).
Nakon smrti kralja i kraljice, zamak je nasledila Ileana, jedna od njihovih
kćeri. Dolaskom komunista na vlast, 1947.godine, poslednji rumunski kralj Mihaj
bio je primoran da napusti Rumuniju, a zamak je pripao državi. Deset godina
kasnije pretvoren je u muzej. Maja 2006.godine zamak Bran pripao je Dominiku
Habzburškom, sinu princeze Ileane.
U povratku obilazimo manastir Sinaja koji se nalazi nedaleko od našeg hotela. Podignut
je 1695.godine i zadužbina je Mihaja Kantakuzina (Mihai Cantacuzino), tadašnjeg
vrhovnog vojnog zapovednika Vlaške (ime manastira potiče od Svete gore Sinaj,
na kojoj je njen ktitor bio na hodočašću). Sredinom XIX veka oko manastira je počelo
da niče i naselje Sinaja. U tom periodu, 1846.godine, manastir je proširen
dogradnjom nove, veće manastirske crkve.
Inače, manastir Sinaja je muški manastir.
Veče provodimo u šetnji, kupovini suvenira,
predahom uz rumunsko nacionalno pivo Ursus
(medved). Na ulicama se mogu videti samo turisti iz mnogih krajeva sveta,
lokalnog stanovništva kao i da nema. Svi su u svojim kućama, kao što rekoh na
početku ovog teksta, Vaskrs je.
Sledeći dan koristimo za obilazak dvorca Pelišor (mali Peleš) i Peleš. Sunčano
je i vrlo prijatno.
Prvi je manji i po lepoti mnogo zaostaje za
drugim.
Dvorac
Peleš (Castelul Peles) u Sinaji bio je letnja
rezidencija prvog rumunskog kraljevskog para, Karola I Holencolerna (Carol I
Hohenzollern) i njegove supruge Elizabete. Gradnja dvorca počela je 1875.godine
i trajala je osam godina. Projektanti dvorca bili su arhitekti Vilhelm Doderer
(Wilhelm Doderer) i Johanes Šulc (Johannes Schultz). Nakon što je dvorac
završen, 1883.godine, rodila se ideja da se dvorac rekonstruiše i proširi.
Projekat druge faze izgradnje dvorca poveren je češkom arhitekti Karelu Limanu,
koji je izradio i projekat manjeg dvorca, dvorca Pelišor, koji je pripadao
drugom rumunskom kraljevskom paru, Ferdinandu i Mariji. Dvorac Peleš završen je
1914.godine (građen je, dakle 39 godina). Sagrađen je u stilu gornjenemačke
neorenesanse, sa uplivima mnogih drugih stilova. Dvorac Peleš mnogi smatraju
najlepšim dvorcem Evrope. Inače, Peleš je bio najmoderniji dvorac Evrope
(električna energija, centralno grejanje, lift, centralni sistem za usisavanje
prašine itd.)
Dan kao u bajci.
Dan kao u bajci.
Ujutru se odjavljujemo na recepciji hotela i
put nastavljamo ka ostrvu Snagov
koje se nalazi na istoimenom jezeru i manastiru oko 40 km severno od Bukurešta.
Plovidba brodićem po jezeru je bila zaista slikovita. Šuma kraj jezera već
ozelenela. Budilo se proleće. Manastir je podignut krajem XIV ili početkom XV
veka. Naknadno je Vlad Cepeš Drakula sagradio zidine oko manastira, u kojem je
inače bio državni trezor. Od nekadašnjeg kompleksa ostali su još crkva, zvonik
i ostaci ćelija. U manastirskoj crkvi, ispod jednog kamena, sahranjen je sam
Drakula. Tu su ga sahranili njegovi malobrojni preživeli prijatelji nakon što
je on ubijen u zaveri, krajem 1476.godine.
Putujemo ka našoj poslednjoj destinaciji, Bukureštu (Bukuresti), glavnom gradu
Rumunije, koji nosi epitet "mali Pariz". Sledi razgledanje grada: Trijumfalna
kapija, Palata Parlamenta (po zapremini druga građevina sveta)... Šetamo
najužim centrom grada, u kom se nalaze Rumunski ateneum, bivša Kraljevska
palata (danas Muzej umetnosti), Kraljevska zadužbina (danas Centralna
Univerzitetska biblioteka), zdanje Senata, crkva Kreculesku (Cretzulescu) itd.
Odlazimo i u posetu Patrijaršiji.
Sve u svemu, može se reći da me je ovo
putovanje obogatilo za još dosta lepih priča, predela, saznanja. Rumunija nije
zemlja kakvom smo je nekada poznavali. Ovaj put sam je doživela na jedan
potpuno nov i izuzetno lep način. Putovanje slično ovom preporučujem od srca
svima. Ako već niste, uvrstite ga u svoju listu želja. Verujte, bićete prijatno
iznenađeni i ni u jednom momentu nećete zažaliti. Ljudima koji su ovom zemljom
putovali savetujem da je posete ponovo, jer uvek ima još mnogo toga neviđenog i
neistraženog. Onima koji nisu, neka krenu za početak ovom već proverenom turom
koju popularno zovu "Tragom grofa Drakule".
Putopis je objavljen 13. novembra 2010. godine na web portalima:
- Putovanja.info
- Klub putnika
Još putopisa iz Rumunije možete pročitati na sledećim linkovima
Putopis je objavljen 13. novembra 2010. godine na web portalima:
- Putovanja.info
- Klub putnika
Još putopisa iz Rumunije možete pročitati na sledećim linkovima
predivno
ОдговориИзбришиHvala!
ИзбришиDrago mi je sto sam naisla na ovaj post i na sasvim drugaciji nacin upoznala nama susednu zemlju.
ОдговориИзбришиMeni je posebno drago sto si zelela da ga procitas, hvala!
Избриши