no
6/Dvorci/slider

19. јануар 2015.

Tragom grofa Drakule

4 коментара
Tragom grofa Drakule

Na put ka Rumuniji uputili smo se iz Beograda u organizaciji turističke agencije "Karpati" iz Novog Sada. Za ovu agenciju dobila sam samo reči hvale. Čula sam da je to jedina agencija kod nas, koja je specijalizovana za organizaciju putovanja po Rumuniji. Na ovom putovanju i jesu dokazali da su izuzetni. Vodič je bio jedan stariji gospodin pun informacija, anegdota i humora. Ni jednog trenutka nisam osetila dosadu. Koristio je svaki slobodan trenutak, kako u toku vožnje, tako i na samim odredištima da nam ispriča nešto o istoriji Rumunije, običajima rumunskog naroda. Dosta nam je pričao o Vladu Cepešu, zvanom Drakula, anegdote vezane za njegov život i vladavinu.

Nakon ulaska u Rumuniju počela je da rominja sitna kiša koja nas je pratila do Temišvara, u koji smo stigli u toku večeri. Našli smo jedinu menjačnicu koja je bila otvorena i razmenili nešto novca kako bi smo se osvežili u nekom od kafića. Tada je još uvek zvanična valuta bila Lei iako su Rumuni već bili u EU, sada, iskreno ne znam koja je. Malo smo prošetali po izuzetno lepom trgu koji je bio okićen i lepo uređen jer, ovo je bilo vreme Vaskrsa. Kišica je i dalje sipila, ali nam nije smetala da uživamo u opuštenoj šetnji.
Temišvar je najveći i najznačajniji grad Banata i zapadnog dela Rumunije i glavni grad okruga Tamiš. U periodu austrijske vladavine grad dobija fizionomiju srednjevekovnog grada (i epitet "mali Beč").

Nastavljamo put ka unutrašnjosti. Vremenom je prestala i kiša da pada a mi smo tonuli u san. U srcu gradića Sigišoare su nas probudili topli zraci sunca koji su se probijali kroz prozor autobusa. Ovo je nejočuvanjiji srednjevekovni grad Rumunije, u kojem je 1431.godine rođen kontroverzni vlaški vladar Vlad Cepeš, poznatiji kao Drakula. Obilazimo Istorijski muzej i sobu za mučenje. Razgledamo vrlo atraktivno staro gradsko jezgro Sigišoare, koje se nalazi na listi svetske kulturne baštine UNESKO-a.
Sigišoara se nalazi u srcu Transilvanije, u okrugu Mureš, u dolini reke Trnava Mare ("Velika Trnava"). Srednjevekovno jezgro grada, izgrađeno na jednom brežuljku, predstavlja pravi biser saske arhitekture i svrstano je u svetsku kulturnu baštinu UNESKO-a. Simbol grada jeste kula sa satom, podignuta 1556.god, u kojoj od 1899.god. postoji interesantan muzej. Bili smo u glavnoj kuli od 14 (danas ih je ostalo samo 9) zanatskih kula koje opasuju grad. Tu je srednjevekovna muzejska postavka o gradu, soba za mučenje, oružarnica, ali i fenomenalan vidikovac na kome se mogu naći i pločice sa ispisanim svetskim metropolama i udaljenošću u kilometrima od istih. Do vrha kule i pomenutog vidikovca vode strme stepenice koje škripe pod nogama i prave pravi doživljaj... Ostali arhitektonski značajni objekti jesu: Drakulina rodna kuća i kuća sa jelenom (sagrađene u renesansnom stilu, u XV veku), Venecijanska kuća (građevina iz XVI veka, obnovljena u stilu venecijanske gotike), Dominikanska crkva (gotika XIII vek), Kula kovača, Kula čizmara (sa elementima baroka), Kula krojača, pokrivene stepenice (sagrađene u XVII veku) koje vode do najvišeg dela grada, gde se nalaze škola, crkva (Biserica din Deal "crkva na brdu", gotsko zdanje iz XIV veka, podignuto na temeljima starije romaničke kapele), Kula užara i ostaci Kule zlatara. Ulice su još uvek kaldrmisane. Zbog svog kulturno-istorijskog značaja, Sigišoara nosi epitet "Perla Transilvanije".

Popili smo kafu u rodnoj kući vlaškog vladara Vlada Cepeša Drakule. Naime, danas se tu nalazi adekvatan restoran u srednjevekovnom stilu, sve sa svećama umesto električnog osvetljenja.

Put nastavljamo dalje ka Brašovu.
Ovaj je grad centar jugoistočne Transilvanije (Erdelj) i glavni je grad istoimenog okruga i jedan od najlepših gradova u Rumuniji. U srednjem veku Brašov je bio važan trgovački centar. Uticaj Sasa ogleda se u arhitekturi središnjeg dela grada. Najveća znamenitost grada jeste Crna crkva (Biserica Negra) iz XV veka, najveća gotska crkva između Beča i Carigrada (crkva nosi sadašnje ime od 1689.god. kada je, u vreme rata između Austrije i Turske, stradala u velikom požaru), i stara gradska većnica (1420.god.) sagrađene u renesansnom stilu (od kojih je ova poslednja zadržala elemente gotike) te Crna i Bela kula iz XV veka, ostaci odbrambenog sistema grada.

Sunce je počelo da zalazi, a mi kroz karpatski predeo stižemo u Sinaju. Sinaja je jedan od najpoznatijih turističkih centara Rumunije. Smeštena je u izvanrednom prirodnom ambijentu, u podnožju planinske skupine Bućedi u Južnim Karpatima, na nadmorskoj visini između 800 i 1000 m. Zbog prirodnog ambijenta i interesantne arhitekture, Sinaju često nazivaju "perla Karpata". Mesto je poznato kao zimski turistički centar Rumunije.

Hotel je izuzetno lep i dobro opremljen. Sobe komforne, sa TV-om, klimom i mini barom. Osoblje vrlo ljubazno. Sobarice svakog jutra obilaze sobe, menjaju peškire i ostale rekvizite u toaletu. Nešto od toga i ne koristimo, već naravno uzimamo za uspomenu (luksuzno upakovane mini sapune, kutijice sa koncem, iglom i par dugmadi, ukrasne kape za tuširanje... sve sa oznakom hotela). Vrlo simpatično, ujedno vrlo korisno a uspomena lepa).

Večeru su nam uveličali izvođači lokalnog ansambla. Bilo je to jedmo lepo i nezaboravno veče.

Za sledeći dan smo imali organizovan obilazak dvorca Bran (Castelul Bran). Zamak su u XII veku, podigli vitezovi Tevtonskog reda, na jednoj nepristupačnoj steni u samom podnožju južnih Karpata. Zamak se u dokumentima prvi put pominje 1377.godine, kao posed grada Brašova. Pod sam kraj XIV veka, 1395.godine, Sigmund Luksemburški (nemački car i mađarski kralj) daruje zamak vlaškom vojvodi Mirči, značajnom pripadniku dinastije Basarab, prve vlaške vladarske dinastije. Unuk vojvode Mirče, čuveni Vlad Cepeš Drakula, bio je u ovom zamku zatvoren 1462.godine, nakon što ga je zarobio mađarski kralj Matija Korvin. Mnogo vekova kasnije, 1920.godine, zamak je poklonjen Ferdinandu i Mariji, drugom rumunskom kraljevskom paru (roditeljima Marije, kraljice Jugoslavije). Zamak, u čijoj arhitekturi preovladava gotika, preuređen je po nalogu same rumunske kraljice Marije, (prema projektu češkog arhitekte Karela Limana). Nakon smrti kralja i kraljice, zamak je nasledila Ileana, jedna od njihovih kćeri. Dolaskom komunista na vlast, 1947.godine, poslednji rumunski kralj Mihaj bio je primoran da napusti Rumuniju, a zamak je pripao državi. Deset godina kasnije pretvoren je u muzej. Maja 2006.godine zamak Bran pripao je Dominiku Habzburškom, sinu princeze Ileane.


U povratku obilazimo manastir Sinaja koji se nalazi nedaleko od našeg hotela. Podignut je 1695.godine i zadužbina je Mihaja Kantakuzina (Mihai Cantacuzino), tadašnjeg vrhovnog vojnog zapovednika Vlaške (ime manastira potiče od Svete gore Sinaj, na kojoj je njen ktitor bio na hodočašću). Sredinom XIX veka oko manastira je počelo da niče i naselje Sinaja. U tom periodu, 1846.godine, manastir je proširen dogradnjom nove, veće manastirske crkve.
Inače, manastir Sinaja je muški manastir.

Veče provodimo u šetnji, kupovini suvenira, predahom uz rumunsko nacionalno pivo Ursus (medved). Na ulicama se mogu videti samo turisti iz mnogih krajeva sveta, lokalnog stanovništva kao i da nema. Svi su u svojim kućama, kao što rekoh na početku ovog teksta, Vaskrs je.

Sledeći dan koristimo za obilazak dvorca Pelišor (mali Peleš) i Peleš. Sunčano je i vrlo prijatno.
Prvi je manji i po lepoti mnogo zaostaje za drugim.

Dvorac Peleš (Castelul Peles) u Sinaji bio je letnja rezidencija prvog rumunskog kraljevskog para, Karola I Holencolerna (Carol I Hohenzollern) i njegove supruge Elizabete. Gradnja dvorca počela je 1875.godine i trajala je osam godina. Projektanti dvorca bili su arhitekti Vilhelm Doderer (Wilhelm Doderer) i Johanes Šulc (Johannes Schultz). Nakon što je dvorac završen, 1883.godine, rodila se ideja da se dvorac rekonstruiše i proširi. Projekat druge faze izgradnje dvorca poveren je češkom arhitekti Karelu Limanu, koji je izradio i projekat manjeg dvorca, dvorca Pelišor, koji je pripadao drugom rumunskom kraljevskom paru, Ferdinandu i Mariji. Dvorac Peleš završen je 1914.godine (građen je, dakle 39 godina). Sagrađen je u stilu gornjenemačke neorenesanse, sa uplivima mnogih drugih stilova. Dvorac Peleš mnogi smatraju najlepšim dvorcem Evrope. Inače, Peleš je bio najmoderniji dvorac Evrope (električna energija, centralno grejanje, lift, centralni sistem za usisavanje prašine itd.)


Dan kao u bajci.

Ujutru se odjavljujemo na recepciji hotela i put nastavljamo ka ostrvu Snagov koje se nalazi na istoimenom jezeru i manastiru oko 40 km severno od Bukurešta. Plovidba brodićem po jezeru je bila zaista slikovita. Šuma kraj jezera već ozelenela. Budilo se proleće. Manastir je podignut krajem XIV ili početkom XV veka. Naknadno je Vlad Cepeš Drakula sagradio zidine oko manastira, u kojem je inače bio državni trezor. Od nekadašnjeg kompleksa ostali su još crkva, zvonik i ostaci ćelija. U manastirskoj crkvi, ispod jednog kamena, sahranjen je sam Drakula. Tu su ga sahranili njegovi malobrojni preživeli prijatelji nakon što je on ubijen u zaveri, krajem 1476.godine.

Putujemo ka našoj poslednjoj destinaciji, Bukureštu (Bukuresti), glavnom gradu Rumunije, koji nosi epitet "mali Pariz". Sledi razgledanje grada: Trijumfalna kapija, Palata Parlamenta (po zapremini druga građevina sveta)... Šetamo najužim centrom grada, u kom se nalaze Rumunski ateneum, bivša Kraljevska palata (danas Muzej umetnosti), Kraljevska zadužbina (danas Centralna Univerzitetska biblioteka), zdanje Senata, crkva Kreculesku (Cretzulescu) itd. Odlazimo i u posetu Patrijaršiji.

Sve u svemu, može se reći da me je ovo putovanje obogatilo za još dosta lepih priča, predela, saznanja. Rumunija nije zemlja kakvom smo je nekada poznavali. Ovaj put sam je doživela na jedan potpuno nov i izuzetno lep način. Putovanje slično ovom preporučujem od srca svima. Ako već niste, uvrstite ga u svoju listu želja. Verujte, bićete prijatno iznenađeni i ni u jednom momentu nećete zažaliti. Ljudima koji su ovom zemljom putovali savetujem da je posete ponovo, jer uvek ima još mnogo toga neviđenog i neistraženog. Onima koji nisu, neka krenu za početak ovom već proverenom turom koju popularno zovu "Tragom grofa Drakule".

Putopis je objavljen  13. novembra 2010. godine na web portalima:
- Putovanja.info
- Klub putnika

Još putopisa iz Rumunije možete pročitati na sledećim linkovima

author profile image
Abdelghafour

Lorem Ipsum is simply dummy text of the printing and typesetting industry. Lorem Ipsum has been the industry's standard dummy text ever since the 1500s, when an unknown printer took a galley of type and scrambled it to make a type specimen book.

4 коментара

Budite slobodni da komentarišete, predlažete, pitate i Vaša iskustva podelite samnom.

Mesto za vašu reklamu. Ukoliko ste zainteresovani kontaktirajte me na sd.sladjana@gmail.com
Što slučajno, što namerno, uglavnom ničim izazvano, malo putujem, malo pišem, malo i fotografišem. Da iz sećanja ne izbrišem, dođoh na ideju da na blogu ponešto i zapišem :) [Slađana Marić] (https://lh5.googleusercontent.com/-uPBpldK3rCU/AAAAAAAAAAI/AAAAAAAAAAA/OTp4WBJB4_g/s96-c/photo.jpg)