no
6/Dvorci/slider

04. фебруар 2015.

Pariz istoka - Bukurešt

4 коментара
Pariz istoka - Bukurešt

Već sam pisala o postojbini grofa Drakule, ali zadržacu se još malo u ovoj susednoj zemlji, odnosno njenoj prestonici Bukureštu. U gradu za koji važi epitet  “Pariz istoka”. Gradu koji je sačuvao srednjevekovni kolorit, relativno je blizu, lako dostupan, ali ređe zastupljen u turističkoj ponudi.

Bukurešt je grad u kom se prepliću istok i zapad. Izgrađen je u ravnici između sedam brežuljaka poput Rima, sa isto toliko jezera. Grad sa urbanističkim stilom po ugledu na Pariz, koji ima svoju Trijumfalnu kapiju i svoja Jelisejska polja. Grad u kom se prepliću arhitektonski stilovi ali i grad u kom vlada I arhitektonski haos. Grad u kom su predviđene biciklističke staze, ulice čiste i bez opušaka, klupe na kojima nema urezanih inicijala. Krase ga mnogobrojni parkovi i aleje. Prepun je zelenila i drveća, prostranih bulevara I fontana.

Moj predlog je da odbacite sve predrasude koje imate o ovoj zemlji, koje sam inače imala i ja zbog minulih dana. Na svakom koraku se primećuje da ova zemlja uveliko ulaže u turizam i njegove potencijale. Moje predrasude da je to siromašan grad soc-realističke arhitekture su razbijene onog trenutka kada sam prvi put zakoračila njegovim bulevarima. Odbacivši ih dobila sam divne uspomene I još lepše iskustvo.

Na samom ulasku u grad susreli smo se sa Trijumfalnom kapijom, ne manje lepšom od one u Parizu. Da ispred nje nije postavljena zastava na kojoj je žuta umesto bele boje mislila bih da se nalazim u sred Pariza. Ovu kapiju je ujedno i “Kapija istoka”. U unutrašnjosti se nalaze drvene stepenice koje uz škripu pod stopalima daju poseban šarm. Vode do vrha , odakle se pruža veličanstven panoramski pogled na čitav grad. Ukrašena je prelepim skulpturama poznatih rumunskih umetnika.

Kada smo se od nje uputili dalje u unutrašnjost grada došli smo do Trga Revolucije na kom su izgrađene Kraljevska Palata (danas Nacionalni Muzej Umetnosti), Kraljevska zadužbina (danas Centralna Univerzitetska Biblioteka), prelepi rumunski Ateneum, hotel Athenee Palace, zdanje Senata, crkva Kreculesku…

Trg Revolucije je postao vrlo popularan nakon prenosa svih svetskih TV stanica koje su prenosile nerede i nezadovoljstvo rumunskog naroda i poslednje trenutke moći Nikolaja Čaušeskua 1989. godine.

Kraljevska Palata je sagrađena 1815. godine u neoklasičnom stilu i od tada je više puta menjala svoj izgled. Do 1947.god. je bila kraljevska rezidencija Karola II i njegovog sina kralja Mihaila I. U njoj je od 1948.god. smešten Muzej Nacionalne Umetnosti u kome se nalaze tri umetničke galerije. Evropska umetnička galerija, Galerija srednjevekovne umetnosti Rumunije i Galerija moderne umetnosti Rumunije. Sve su izložene na jedan vrlo moderan i atraktivan način.

Kraljevska Palata Velike Koncertne Dvorane je smeštena uz samu Kraljevsku Palatu. Mogla je da primi 3000 članova Komunisticke partije. Ovaj ogroman prostor se sada koristi za raznovrsne konferencije I događaje, među kojima su i koncerti Međunarodnog Festivala Georgea Enescua

Rumunski Ateneum je jedna od najlepših zgrada u gradu. Najprestižnija je koncertna dvorana u Bukureštu. Izgrađena je u neoklasičnom stilu 1888.god. po projektu francuskog arhitekte Alberta Galerona. Fasada je ukrašena mozaikom na kome je prikazano 5 rumunskih vladara, dok je unutrašnjost oslikana scenama iz rumunske istorije. Predvorje ima prelepo oslikanu tavanicu, dekorisanu pozlatom. Karakterišu je dorski stubovi i kupola visoka 40 metara. Ateneum je postao simbol glavnog grada i ključna tačka na mapi Bukurešta.

Hotel Athenee Palace je sagrađen  po projektu francuskog arhitekte 1914.god. Svoju popularnost je stekao po romanu Olivije Maning  “Balkanska trilogija” u kom je opisan kao centar špijunaže i intriga tokom II Svetskog rata. Hotel Athenee Palace je sada Hotel Hilton, a obnovljen je 1945.god. nakon što je preživeo bombardovanje.

Do Palate Parlamenta smo došli velikim Bulevarom Ujedinjenja (Bulevar Uniri), rumunskim “Champs-Elysee”-om, koji je prepun prodavnica najpoznatijih I najluksuznijih modnih brendova. Izgrađen je po nalogu Čaušeskua sa zadatkom da bude veći, a i jeste, od pariskog Šanzelizea. Dugacak je 3 km, ima 44 fontane koje neprestano žubore i nastavljaju se jedna na drugu sve do jedne velike fontane koja zbog svoje veličine ne može da stane u objektiv aparata. Bilo je potrebno je da se od nje dosta udaljim kako bih uspela da je celu ubacim u kadar. Bulevarom se proteže park sa četiri reda stabala.

Isti slučaj je sa Palatom Parlamenta. Da bih je uslikala morala sam to da učinim iz Bulevara Uniri tako što sam se udaljila bar 400-500 metara ako ne i više.
Palata Parlamenta je impozntna građevina, druga u svetu po veličini posle Pentagona a treća po zapremini iza Cape Canarevala u Americi i Velike Piramide u Egiptu. Danas je jedan od atraktivnijih I reprezentativnijih spomenika Bukurešta.
Visoka je 178 m. ima 12 spratova, 1100 prostorija, 4 podzemna nivoa. Na vrhu se nalazi heliodrom a ispod zgrade bunker protiv nuklearnog napada.
Danas se u njenoj bašti održavaju koncerti klasične muzike, pa je tako postala mesto na kom se spajaju politika i umetnost.
Ulazni hol je dugačak 100 m. Sala Republika je najimpozantnija sa lusterom od kristala koji ima 2800 sijalica i težine je 5 tona. Luster od 2.5 tone se nalazi u Sali za ljudska prava. Unutrašnjost Palate krasi 2800 kristalnih I zlatnih lustera, pozlaćeni svodovi, mozaici sa zlanim listićima, nameštaj od hrastovog I orahovog drveta, mermerni podovi koji su prekriveni predivnim tepisima.
Za turiste je dostupno samo pet posto unutrašnjosti, dok dnevno njenim hodnicima prođe oko 1000 turista. Cena ulaznica je 10 evra, dok se fotografisanje se dodatnoo naplaćuje. Sad zamislite koji je to prihod koji se sliva u budžet.

Za sam kraj obilaska Bukurešta nam je ostala Rumunska Patrijaršija koja je smeštena na jednom od nekoliko uzvišenja. Zvonik na ulazu je izgrađen 1698.god. a obnovljen 1958.god. Patrijaršijski dvor koji se nalazi tik uz crkvu je izgrađen 1708.god. i rezidencija je rumunskog patrijarha. U kompleksu Patrijaršije je Vladičanska crkva koju je sagradio Konstantin Serban Basarab između 1656. i 1658.godine, vladar pokrajine Vlaške. 1668.god. crkva je postala Vladičansko sedište  a 1925.god. centar Pravoslavne Crkve Rumunije. Unutrašnjost je u vizantijskom stilu sa predivnim ikonostasima.

Nakon duže šetnje i obilaska grada, dali smo sebi oduška.
Vodič nas je upozorio na različite usluge u menjačnicama. Potražili smo one ne kojima piše “commission 0 posto” (bez provizije), na čijoj kursnoj listi postoje dve a ne tri kolone, jer u trećoj koloni je kurs najnepovoljniji i ako ne obratimo pažnju došli bi smo u situaciju da moramo da izdvojimo znatno više novca nego što smo očekivali.

Da bismo grad doživeli u potpunosti, otišli smo u restoran da probamo neki od rumunskih specijaliteta i popijemo neko od njihovih najpopularnijih pića. Gde god da odem to je već postala moja navika i neka vrsta obaveze. Smatram da je to jedinstven način za upoznavanje običaja, kulture, ljudi i zemlje u kojoj sam. Doduše, već smo se i umorili a sustigla nas je i glad. Naručili smo rumunsko nacionalno jelo - gulaš od povrća i kobasica koji se služi uz kačamak preko koga je izmrvljen sir i preliveno pečeno jaje na oko. Nekada sirotinjska hrana, sada je u ponudi svakog najluksuznijeg i najotmenijeg restorana. Da bi užitak bio potpun, zalili smo sve odličnim rumunskim crvenim vinom Murfatlar koje je pravi delikates. Ko voli belo, na raspolaganju je Vidvej i Kotnari. Za pivopije, u ponudi je najpopularnije rumunsko pivo Ursus (u prevodu-medved).
Mogu vam reći da su cene hrane i pića relativno niske.

A kao i svaka druga prestonica, tako i rumunska ima svoje šoping centre koji su na ovakvim putovanjima nezaobilazne tačke. Prošetali  smo do šoping molova koji su zadovoljili svačiji ukus a i novčanik.
Zadovoljni, ali i vrlo umorni napuštamo Pariz istoka.  

author profile image
Abdelghafour

Lorem Ipsum is simply dummy text of the printing and typesetting industry. Lorem Ipsum has been the industry's standard dummy text ever since the 1500s, when an unknown printer took a galley of type and scrambled it to make a type specimen book.

4 коментара

  1. Nahodali smo se bas dosta, ali je vredelo :)

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман16.2.15. 21:10

    Zaista je prelep Bukurest.

    ОдговориИзбриши
  3. Grad koji me je osvojio pri prvom susretu. Nažalost nisam se mogao duže zadržati da ga bolje upoznam, ali definitivno se planiram tamo vratiti. Što se tiče predrasuda, potpuno ste u pravu. One su sasvim neopravdane kada je riječ o Rumuniji. Moraću uskoro i ja na svom blogu da podijelim svoje utiske iz Bukurešta. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Grad predivnih bulevara ...
      U iščekivanju Vašeg putopisa, da vidim koliko su nam utisci slični ili različiti, srdačan pozdrav!

      Избриши

Budite slobodni da komentarišete, predlažete, pitate i Vaša iskustva podelite samnom.

Mesto za vašu reklamu. Ukoliko ste zainteresovani kontaktirajte me na sd.sladjana@gmail.com
Što slučajno, što namerno, uglavnom ničim izazvano, malo putujem, malo pišem, malo i fotografišem. Da iz sećanja ne izbrišem, dođoh na ideju da na blogu ponešto i zapišem :) [Slađana Marić] (https://lh5.googleusercontent.com/-uPBpldK3rCU/AAAAAAAAAAI/AAAAAAAAAAA/OTp4WBJB4_g/s96-c/photo.jpg)