Sentandreja - 1001 razlog zašto tamo

Sentandreja je barokna varošica udaljena od Budimpešte 20-ak kilometara, do koje se iz glavnog grada Mađarske stiže za nekih 40-ak minuta vožnje. Najčešće je uključena u jednodnevne izlete iz Budimpešte i vrlo je popularna kao jedna od dnevnih tura, te je tako postala popularna turistička destinacija, koja godišnje vodi oko milion turista u umetničke kolonije svojih živopisnih uličica. Smeštena je na desnoj obali jednog od rukavaca Dunava.

Šta je to što ovu varošicu čini karakterističnom i daje joj poseban šarm?

Sentandreja je jedno od najvećih srpskih naselja na severu Evrope. Srbi su je naselili u XVI veku, dok je krajem XVII i početkom XVIII veka postala destinacija imigranata sa Balkana (srba, dalmatinaca, grka), slovaka i nemaca koji su se mešali sa domaćim mađarskim stanovništvom.

U Sentandreju se pod vođstvom Arsenija Čarnojevića 1690.god. doselilo oko 8000 srpskih porodica. Na osnovu privilegija cara i kralja Leopolda od kog su imali mnoštvo privilegija jer su bili dobri trgovci i lojalni sugrađani postali su većinsko stanovništvo. Nakon ove velike seobe srba 1690.god. Sentandreja je postala političko i kulturno središte srba u Habzburškoj monarhiji.

Nakon Prvog Svetskog rata srbi su se potpuno iselili iz Sentandreje, ostalo ih je samo oko 90-ak, ali značaj mesta nije u brojnosti već u kulturnoj i duhovnoj zaostavštini, kako ističu malobrojni srbi koji tamo još žive.

Sam obilazak ove varoši trajao je nekih 4.5 - 5 sati. Naravno da je ovo premalo za bolje upoznavanje kulturno-istorijskog srpskog nasleđa, ali ipak sasvim dovoljno za obilazak i šetnju ovom baroknom varošicom, njenim strmim kaldrmisanim uličicama kraj kojih se nalaze male živopisno obojene zanatlijske kuće sa prelepim ornamentima, brojni kafei, poslasticčarnice, prodavnice suvenira koji su jeftiniji od onih u Budimpešti, male galerije, restorani sa vinima iz mađarskih vinograda i specijalitetima mađarske kuhinje. Varošica me je neverovatno svojom arhitekturom podsetila na Sremske Karlovce.

Na svakom koraku se susrećemo sa srpskim barokom, koji se ogleda na visokim zvonicima crkava, dok su one same ukrašene duborezima i pozlaćenim ikonostasima, kapijama od kovanog gvozđa, tremovima i kosim crvenim krovovima koji su jedinstveni primeri spomenika koje je jedan narod podigao u tuđoj zemlji. Srbi, odvojeni od svoje matice, bili su svesni svog istorijskog postojanja i iz tog razloga su se dokazivali trajnim i vrednim delima koja i sada potvrđuju njihovo nekadašnje postojanje na ovim prostorima.

Za ovih nekoliko sati koliko smo proveli u Sentandreji, obišli smo Trg Vuka Karadzića, kuću Jakova Ignjatovića, centar mesta koji se zove Fo ter - glavni gradski trg na kom se nalazi srpski Esnafski krst podignut 1763.god. nakon velike epidemije kuge, od strane srpskog privilegovanog Sentandrejskog trgovačkog društva koje je osnovano još 1698.god. Krst je napravljen od crvenog mermera sa ukrasima od kovanog gvožđa, bogat rezbarijama u rokoko stilu. Nalazi se pod zaštitom UNESKO-a kao spomenik svetske kulturne baštine. Inače, prelepi krstovi su rasuti po samoj varoši kao posebna duhovna staništa i znamenja a i kao mesta okupljanja meštana, pa se pored Esnafskog mogu videti i krst kneza Lazara, Tabački krst, krst vinogradara...

Obišli smo i Gradsku kuću, prošetali pored dvorca Matije Korvina, zgrade Preparandije u kojoj je 1812.god. osnovana prva srpska učiteljska škola. Mađarska vlada je zgradu vratila srpskom stanovništvu pa se planira da se u nju preseli muzej kako bi turisti mogli da vide i upoznaju istoriju srba na jednom mestu.

Tokom šetnje vodič nas je više puta upozoravao na činjenicu da sve što je lepo nije u visini našeg pogleda, te da obratimo pažnju i iznad nas. Naime, u Sentandreji se nalazi 7 crkava sa prekrasnim zvonicima od kojih su četiri srpske sa kitnjastim kupolama i krstovima koji su za svako divljenje. To su: Požarevacka crkva, Preobraženjska, Blagoveštenska u rokoko stilu i Bogorodičina poznata i kao Saborna ili Beogradska crkva. Zatim rimokatolička Zbeška crkva iz XIII-XIV veka na čijem zidu se nalazi sunčani sat koji pokazuje vreme i reformatorska Opovačka crkva.

U sklopu našeg obilaska bila je predviđena poseta Bogorodičinoj odnosno Beogradskoj crkvi u čijoj porti se nalazi Muzej. Beogradska crkva je i danas aktivna, ima predivan ikonostas sa ikonama na čijim se ivicama ramova nalazi pozlata. U muzeju pri crkvi se nalaze pravoslavne srpske relikvije od XVII veka do današnjih dana, vredne rukotvorine kujundzija od srebra i zlata. Kustos muzeja nam je naglasio i pokazao neke od najstarijih eksponata u muzeju kao što je putir iz XV veka od pozlaćenog srebra, zatim krst sa raspećem i pozlatom koji ima izuzetnu vrednost, delo nepoznatog duboresca s kraja XVI veka. Svojom lepotom se izdvaja i ikona patrijarha Arsenija III Čarnojevića iz XVIII veka. Da ne zaboravim da vas obavestim da ulaz u Muzej srpskih pravoslavnih relikvija staje 2 evra.

U blizini grada se nalazi Etnografski muzej na otvorenom gde se mogu videti kuće i brvnare donete iz svih krajeva Mađarske, originalne i upečatljive za podneblje odakle potiču. U blizini je i izvor „Stara voda“ gde se po predanju odmarao patrijarh Arsenije Čarnojević.

Sama varoš je najgušća naseobina umetnika u Mađarskoj, danas poznata kao turističko i trgovačko mesto, stecište boema i umetnika. Tradicionalna manifestacija je „Sentandrejsko leto“.

Nezaobilazno mesto prilikom ove posete Sentandreji je Muzej poslastičarnice Doboš koja nas vodi u svet Doboš torte, kao i Muzej marcipana Sabo. Možda mi nećete verovati, ali ne možete ni zamisliti kakva se čuda u njemu mogu videti i šta se od marcipana može napraviti. A tih čudnovatih slatkiša ima u izobilju sa hiljadu i jednim ukusom.

Pred sam povratak prošetali smo Dunavskim kejom, lepo uređenim šetalištem i odmorili uz espreso sa mineralnom vodom (1.5 evra, čisto da znate cene) i u poslastičarnici se počastili ukusnim mađarskim tortama (parče 1.5 – 2 evra).

Ovaj izlet je zaista bio vrlo lep, utisak je predivan i iskreno ga preporučujem svima koji posete Budimpeštu da iskoriste priliku i odu do Sentandreje, da upoznaju i ovde našu istoriju i vide kako je u tuđini treba čuvati i negovati. Uz to vam garantujem i izuzetno lep provod. 

Fotografije: Slađana Marić

Još putopisa iz Mađarske možete pročitati na sledećim linkovima:
-http://Kraljica Dunava - Budimpešta
-http://Banjsko carstvo Hagymaticum
-http://Vodič kroz Segedin

Pročitaj više »

Kraljica Dunava - Budimpešta

Budimpešta, kraljica Dunava, mami nas lepotom i elegancijom. Svojim raskošnim sjajem smestila se na obalama “Lepog plavog Dunava,” koji svojim tokom krivuda gradom ponosno se šepureći sa svojih devet predivnih mostova, Jedina je reka na svetu koja protiče kroz deset zemalja i četiri prestonice a Budimpešta je na tom toku jedna od najlepših, nama najbliža i najpristupačnija za putovanje.

Grad širokih i veličanstvenih bulevara, monumentalnih građevina, raskošne arhitekture, uskih poprečnih i kaldrmisanih uličica i mnogobrojnih termi.

Živi na reci punoj brodova i uz reku brojnim kafićima, restoranima i noćnim klubovima svakodnevno privlači i mami mnogobrojne turiste iz celog sveta. Sa leve strane Budim, sa desne Pešta čine predivnu celinu, grad Budimpeštu, lepu i rado posećenu u svako doba godine.

Nakon što smo se smestili i vrlo kratko odmorili u hotelu koji je bio na Peštanskoj strani, nestrpljivo smo se uputili u obilazak. Budimpeštu smo počeli da upoznajemo iz ulice Vaci koja je poput beogradske Knez Mihajlove glavna pešačka i šoping zona u samom srcu grada. Sa jedne strane su nanizane jedna uz drugu skupe  prodavnice različitih robnih brendova poput  H&M, C&A, New Yorker-a, a sa druge je prepuna restoranima, kafićima i suvenirnicama. Žila kucavica Budimpešte.

Pročitaj više »

Vodič kroz Segedin

Nova gošća na blogu, novi post.

Moja draga prijateljica Biljana Petrović, danas će nas upoznati sa drugim gradom po veličini u Mađarskoj. Ujedno ovo je odličan predlog za jednodnevni izlet, upoznavanje grada i šoping.

Biljana se već dosta dugo bavi amaterskom fotografijom, piše i kroz slike pravi fantastične turističke vodiče.

Njene fotopise možete videti na turističkom sajtu Putovanja info - Biljana Petrović i Klubu putnika Klub putnika - Biljana Petrović gde se nelaze njeni putopisi praćeni kolažima i fotografijama. Biljana, takođe vodi svoj blog Kao na dlanu a možete je pratiti i na njenoj FB stanici Facebook - Kao na dlanu  Može se slobodno reći da je Biljana reper kako treba predstaviti destinaciju i ko želi, od nje može dosta da nauči po tom pitanju. 

Prepuštam Biljani da nas sada prošeta kroz Segedin. Pa krenimo:

Vodič kroz Segedin

Pročitaj više »

Banjsko carstvo Hagymatikum

Dragi moji,

predstaviću vam svoju prvu gošću na blogu, mladu putnicu Ninu Trivković.
Za Ninu je svaki dan jedno malo putovanje. Ne vozi kola, jer u prevozu doživi taj osećaj putovanja i saputnika. Ustvari, ceo život posmatra kao jedno veliko putovanje na kom upoznaje neke bitne i nebitne ljude, proba zanimljive stvari ili proćerda vreme radeći pogrešne, sa godinama upoznaje sebe, stiče bogato iskusstvo koje pakuje u svoj lični kofer sa uspomenama i znanjem koje je brižno sakupljala.
Svoj blog https://kofernjaca.wordpress.com/ je pokrenula iz čiste ljubavi pema putovanjima. Takođe svakodnevno zanimljivim sadržajima ažurira svoju fejsbuk stranicu https://www.facebook.com/kofernjaca pa je možete pratiti i putem nje.

Kako je vreme zimsko i većinu vremena provodimo u zatvorenom prostoru, Nina nam predstavlja idealno mesto za odmor koje je je ekonomično, lepo i ne previše udaljeno.

Pa pročitajmo šta nam Nina Trivković, odnosno "Kofernjača" predlaže:

Pročitaj više »

Pariz istoka - Bukurešt

Već sam pisala o postojbini grofa Drakule, ali zadržacu se još malo u ovoj susednoj zemlji, odnosno njenoj prestonici Bukureštu. U gradu za koji važi epitet  “Pariz istoka”. Gradu koji je sačuvao srednjevekovni kolorit, relativno je blizu, lako dostupan, ali ređe zastupljen u turističkoj ponudi.

Bukurešt je grad u kom se prepliću istok i zapad. Izgrađen je u ravnici između sedam brežuljaka poput Rima, sa isto toliko jezera. Grad sa urbanističkim stilom po ugledu na Pariz, koji ima svoju Trijumfalnu kapiju i svoja Jelisejska polja. Grad u kom se prepliću arhitektonski stilovi ali i grad u kom vlada I arhitektonski haos. Grad u kom su predviđene biciklističke staze, ulice čiste i bez opušaka, klupe na kojima nema urezanih inicijala. Krase ga mnogobrojni parkovi i aleje. Prepun je zelenila i drveća, prostranih bulevara I fontana.

Moj predlog je da odbacite sve predrasude koje imate o ovoj zemlji, koje sam inače imala i ja zbog minulih dana. Na svakom koraku se primećuje da ova zemlja uveliko ulaže u turizam i njegove potencijale. Moje predrasude da je to siromašan grad soc-realističke arhitekture su razbijene onog trenutka kada sam prvi put zakoračila njegovim bulevarima. Odbacivši ih dobila sam divne uspomene I još lepše iskustvo.

Na samom ulasku u grad susreli smo se sa Trijumfalnom kapijom, ne manje lepšom od one u Parizu. Da ispred nje nije postavljena zastava na kojoj je žuta umesto bele boje mislila bih da se nalazim u sred Pariza. Ovu kapiju je ujedno i “Kapija istoka”. U unutrašnjosti se nalaze drvene stepenice koje uz škripu pod stopalima daju poseban šarm. Vode do vrha , odakle se pruža veličanstven panoramski pogled na čitav grad. Ukrašena je prelepim skulpturama poznatih rumunskih umetnika.

Kada smo se od nje uputili dalje u unutrašnjost grada došli smo do Trga Revolucije na kom su izgrađene Kraljevska Palata (danas Nacionalni Muzej Umetnosti), Kraljevska zadužbina (danas Centralna Univerzitetska Biblioteka), prelepi rumunski Ateneum, hotel Athenee Palace, zdanje Senata, crkva Kreculesku…

Trg Revolucije je postao vrlo popularan nakon prenosa svih svetskih TV stanica koje su prenosile nerede i nezadovoljstvo rumunskog naroda i poslednje trenutke moći Nikolaja Čaušeskua 1989. godine.

Kraljevska Palata je sagrađena 1815. godine u neoklasičnom stilu i od tada je više puta menjala svoj izgled. Do 1947.god. je bila kraljevska rezidencija Karola II i njegovog sina kralja Mihaila I. U njoj je od 1948.god. smešten Muzej Nacionalne Umetnosti u kome se nalaze tri umetničke galerije. Evropska umetnička galerija, Galerija srednjevekovne umetnosti Rumunije i Galerija moderne umetnosti Rumunije. Sve su izložene na jedan vrlo moderan i atraktivan način.

Kraljevska Palata Velike Koncertne Dvorane je smeštena uz samu Kraljevsku Palatu. Mogla je da primi 3000 članova Komunisticke partije. Ovaj ogroman prostor se sada koristi za raznovrsne konferencije I događaje, među kojima su i koncerti Međunarodnog Festivala Georgea Enescua

Rumunski Ateneum je jedna od najlepših zgrada u gradu. Najprestižnija je koncertna dvorana u Bukureštu. Izgrađena je u neoklasičnom stilu 1888.god. po projektu francuskog arhitekte Alberta Galerona. Fasada je ukrašena mozaikom na kome je prikazano 5 rumunskih vladara, dok je unutrašnjost oslikana scenama iz rumunske istorije. Predvorje ima prelepo oslikanu tavanicu, dekorisanu pozlatom. Karakterišu je dorski stubovi i kupola visoka 40 metara. Ateneum je postao simbol glavnog grada i ključna tačka na mapi Bukurešta.

Hotel Athenee Palace je sagrađen  po projektu francuskog arhitekte 1914.god. Svoju popularnost je stekao po romanu Olivije Maning  “Balkanska trilogija” u kom je opisan kao centar špijunaže i intriga tokom II Svetskog rata. Hotel Athenee Palace je sada Hotel Hilton, a obnovljen je 1945.god. nakon što je preživeo bombardovanje.

Do Palate Parlamenta smo došli velikim Bulevarom Ujedinjenja (Bulevar Uniri), rumunskim “Champs-Elysee”-om, koji je prepun prodavnica najpoznatijih I najluksuznijih modnih brendova. Izgrađen je po nalogu Čaušeskua sa zadatkom da bude veći, a i jeste, od pariskog Šanzelizea. Dugacak je 3 km, ima 44 fontane koje neprestano žubore i nastavljaju se jedna na drugu sve do jedne velike fontane koja zbog svoje veličine ne može da stane u objektiv aparata. Bilo je potrebno je da se od nje dosta udaljim kako bih uspela da je celu ubacim u kadar. Bulevarom se proteže park sa četiri reda stabala.

Isti slučaj je sa Palatom Parlamenta. Da bih je uslikala morala sam to da učinim iz Bulevara Uniri tako što sam se udaljila bar 400-500 metara ako ne i više.

Palata Parlamenta je impozntna građevina, druga u svetu po veličini posle Pentagona a treća po zapremini iza Cape Canarevala u Americi i Velike Piramide u Egiptu. Danas je jedan od atraktivnijih I reprezentativnijih spomenika Bukurešta.

Visoka je 178 m. ima 12 spratova, 1100 prostorija, 4 podzemna nivoa. Na vrhu se nalazi heliodrom a ispod zgrade bunker protiv nuklearnog napada.

Danas se u njenoj bašti održavaju koncerti klasične muzike, pa je tako postala mesto na kom se spajaju politika i umetnost.

Ulazni hol je dugačak 100 m. Sala Republika je najimpozantnija sa lusterom od kristala koji ima 2800 sijalica i težine je 5 tona. Luster od 2.5 tone se nalazi u Sali za ljudska prava. Unutrašnjost Palate krasi 2800 kristalnih I zlatnih lustera, pozlaćeni svodovi, mozaici sa zlanim listićima, nameštaj od hrastovog I orahovog drveta, mermerni podovi koji su prekriveni predivnim tepisima.

Za turiste je dostupno samo pet posto unutrašnjosti, dok dnevno njenim hodnicima prođe oko 1000 turista. Cena ulaznica je 10 evra, dok se fotografisanje se dodatnoo naplaćuje. Sad zamislite koji je to prihod koji se sliva u budžet.

Za sam kraj obilaska Bukurešta nam je ostala Rumunska Patrijaršija koja je smeštena na jednom od nekoliko uzvišenja. Zvonik na ulazu je izgrađen 1698.god. a obnovljen 1958.god. Patrijaršijski dvor koji se nalazi tik uz crkvu je izgrađen 1708.god. i rezidencija je rumunskog patrijarha. U kompleksu Patrijaršije je Vladičanska crkva koju je sagradio Konstantin Serban Basarab između 1656. i 1658.godine, vladar pokrajine Vlaške. 1668.god. crkva je postala Vladičansko sedište  a 1925.god. centar Pravoslavne Crkve Rumunije. Unutrašnjost je u vizantijskom stilu sa predivnim ikonostasima.

Nakon duže šetnje i obilaska grada, dali smo sebi oduška.

Vodič nas je upozorio na različite usluge u menjačnicama. Potražili smo one ne kojima piše “commission 0 posto” (bez provizije), na čijoj kursnoj listi postoje dve a ne tri kolone, jer u trećoj koloni je kurs najnepovoljniji i ako ne obratimo pažnju došli bi smo u situaciju da moramo da izdvojimo znatno više novca nego što smo očekivali.

Da bismo grad doživeli u potpunosti, otišli smo u restoran da probamo neki od rumunskih specijaliteta i popijemo neko od njihovih najpopularnijih pića. Gde god da odem to je već postala moja navika i neka vrsta obaveze. Smatram da je to jedinstven način za upoznavanje običaja, kulture, ljudi i zemlje u kojoj sam. Doduše, već smo se i umorili a sustigla nas je i glad. Naručili smo rumunsko nacionalno jelo - gulaš od povrća i kobasica koji se služi uz kačamak preko koga je izmrvljen sir i preliveno pečeno jaje na oko. Nekada sirotinjska hrana, sada je u ponudi svakog najluksuznijeg i najotmenijeg restorana. Da bi užitak bio potpun, zalili smo sve odličnim rumunskim crvenim vinom Murfatlar koje je pravi delikates. Ko voli belo, na raspolaganju je Vidvej i Kotnari. Za pivopije, u ponudi je najpopularnije rumunsko pivo Ursus (u prevodu-medved).

Mogu vam reći da su cene hrane i pića relativno niske.

A kao i svaka druga prestonica, tako i rumunska ima svoje šoping centre koji su na ovakvim putovanjima nezaobilazne tačke. Prošetali  smo do šoping molova koji su zadovoljili svačiji ukus a i novčanik.

Zadovoljni, ali i vrlo umorni napuštamo Pariz istoka.  

Još putopisa iz rumunije možete pročitati na sledećim linkovima:

-http://Tragom grofa Drakule

-http://Dragulj južnih Karpata - dvorac Peleš

-http://Pod sjajem punog meseca - zamak Bran

Pročitaj više »