Prag - deo 3/5 - četvrt grada - Stari Grad (Staré Město)

U prethodnom putopisu smo se upoznali sa gradskom četvrti Mala Strana (Malá Strana) - (pročitaj više…), šetali Karlovim mostom (Karlův Most) - (pročitaj više…), te sada nastavljamo dalje i sa Karlovog mosta kroz Starogradsku kulu (Staroměstská mostecká věž) prelazimo u sledeću četvrt grada – Stari Grad (Staré Město), izgrađen u XIII veku i koji se nalazi na desnoj obali Vltave, na kojoj je smešten i Novi Grad (Nové Město) - (pročitaj više...).

Starogradska kula (Staroměstská mostecká věž) na Karlovom mostu

Starogradska kula (Staroměstská mostecká věž) se nalazi na samom kraju Karlovog mosta i kroz nju moramo proći kako bismo ušli u Stari Grad (Staré Město) ili iz njega izašli. Smatra se jednom od najlepših kula Evrope građenih u gotskom stilu. Dekorisana je figurama u sedećem položaju, koje potiču iz 80-ih godina XIV veka a prikazuju Karla IV, njegovog sina Vaclava IV, Sv.Vita, Sv.Vojteha IV i Sv.Žigmunda, pokrovitelja kraljevstva. Pored ovih figura na kuli se vide i izrezbareni amblemi teritorija koje su pripadale Karlovom carstvu. Sa vrha Starogradske kule se pruža predivan pogled na Karlov most i delove Male Strane (Malá Strana) na levoj obali reke, pa vam najiskrenije preporučujem da sebi ovaj užitak obavezno dozvolite. Nije visoko, samo nekih 200 stepenika. Ne očajavajte, nije to mnogo, sumnjam da će vas stepenište izmoriti i ne kolutajte očima kao što sam to učinila ja. Naprotiv, šarmiraće vas svojom škripom pod nogama dok se penjete, a kada dospete do vrha uslediće zaslužena nagrada za mali napor. Prelepa panorama i Prag na dlanu.

Kako smo ušli u Starogradsku četvrt, odmah sa leve strane kule na platou, ugledali smo spomenik Karla IV Luksemburškog, ktitora univerziteta Karolinum, koji u ruci drži dozvolu Pape za osnivanje prvog Univerziteta u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Sledi neizostavno fotografisanje spomenika, kule od strane Starog Grada, mosta, Vltave. Prepliće se žagor turista na mnogim jezicima sveta, koji ili kroz kulu izlaze na Karlov most i idu put Male Strane ili onih poput nas koji sa mosta idu ka Starom gradu.

Krećemo se pored crkve Sv.Franje Asiškog, svetinje reda krstaša sa crvenom zvezdom iz XVII veka i u gomili sveta pratimo Ivonin žuti kišobran koji nas "obaveštava" da se nismo zagubili i odvojili od grupe. Dolazimo do slavnog Klementinuma-bivšeg Jezuitskog koledža.

Klementinum je najveći kompleks zgrada posle Praškog dvorca koji je nastao u XVI veku, tačnije 1556.god. U kompleksu se nalazi manastir sa crkvom Sv.Klimenta, Kapela ogledala (Zrcadlova kaple) u kojoj je Mocart svirao orgulje, pozorišna dvorana, biblioteka, meteorološka stanica koja radi još od 1775.god. naučna Opservatorija i crkva Sv.Spasa. Danas je u kompleksu Klementinuma smeštena Nacionalna biblioteka i Državna tehnička biblioteka. U velikoj baroknoj biblioteci iz XVII veka koja je ukrašena gipsanim ornamentima se čuva Višehradski Kodeks, Velislavova biblija, rukopis Jana Husa i čak tri miliona drugih vrednih dela. Većina kompleksa nije otvorena za turiste ali se može posetiti Kapela ogledala, Nacionalna biblioteka (deo) a može se popeti na astronomsku kulu (Hvezdarenska vež) koja je visoka 52 metra.

Obilazak nastavljamo tako što prolazimo kraj crkve Sv.Spasitelja i kroz njeno dvorište izbijamo na uske ulice sa brojnim krčmama, pivnicama, suvenirnicama i galerijama.

Na raskrsnici Karlove i Husove ulice smo videli palatu Clam-Gullasuv, čija se fasada smatra jednom od najlepših u Pragu. Produžili smo dalje i konačno ugledali verovatno i najlepši deo Praga-Starogradski trg (Staroměstské náměstí), koji je od Karlovog mosta jedan kilometar udaljen. Deo koji odiše posebnom atmosferom, prepun turista koji se smenjuju posmatrajući Astronomski sat Orloj.
Ovde smo se sasvim sigurno morali zadržati mnogo duže jer ovaj trg je zapravo srce Starog Grada. Prvo na šta smo naišli prilazeći mu, je spomenik Janu Husu, reformatoru česke religije, narodnom heroju i osnivaču Moravske škole (1369-1415). Spomenik je postavljen 1915.god. na 500-godišnjicu njegove mučeničke smrti kada je na lomači spaljen 1415.god. i nalazi se u centralnom delu trga. Ispred spomenika Janu Husu, nalazi se u sedećem položaju i spomenik Janu Palahu, studentu, koji se na ovom mestu 1968.god. spalio u znak protesta zbog ulaska stranih trupa u zemlju. Uz sam spomenik i na stepeništu oko njega, koje ga okružuje, može se videti veliki broj mladih kako sede i odmaraju, posmatraju kule Tinske crkve, slušaju ulične bendove koji ih zabavljaju na trgu. Naravno, pridružujemo im se, mada vrlo kratko, jer treba videti još mnogo toga što ovaj deo grada pruža, između ostalog to je: Gradska kuća sa astronomskom kulom i satom Orloj, Crkva Sv.Nikole, Tinska crkva, rokoko palata Kinski (Palac Kinskych) iz druge polovine XVIII veka sa Nacionalnom galerijom grafike, kuća "Kod Minute", kuća "Kamenog zvona", Rudolfinum, kuće sa šarenim fasadama i neobičnim nazivima kao što su "Kuća pod kamenim stolom" ili "Kuća pod zlatnim jednorogom", zatim, univerzitet Karolinum, Barutna kula, Jozefov-jevrejska četvrt…pa krenimo redom.

Iznad trga dominiraju dve monumentalne, simetrične kule katoličke crkve Uspenje Bogorodice ispred Tina ili Tinska crkva (Týnský chrám) koja je jedna od najvećih svetinja Husita.

Crkva Uspenje Bogorodice ispred Tina ili Tinska crkva (Týnský chrám)

Obe kule su visoke 80 metara ali se čine mnogo višim. Jedna od njih je masivnija i predstavlja muškarca kao snažnijeg člana porodice, dok je druga elegantnija i nesto uža. Izgradnja crkve je početa 1365.god. a proširena je u vreme husitskih ratova, odnosno u vreme bune Jana Husa, dok su zvonici završeni u XVI veku. Ni nakon požara 1679.god. kada je izgoreo krov hrama nije promenila svoj gotski stil. Naziv je dobila po stazi koja se nalazi iza saborne crkve poznate kao Tin, a koja je ostatak srednjevekovnog naselja. U unutrašnjosti koja je u stilu baroka se nalazi limena krstionica iz 1414.god. koja se smatra najstarijom u Pragu.

Najinteresantnija građevina na trgu je nesumnjivo Gradska kuća iz XIV veka na koju je nadovezano nekoliko zgrada jedna uz drugu, ukrašene renesansnim i gotskim fasadama. Na njih je dozidana kula visoka 70 metara koja je u stilu gotike. Kulu pokriva kosi krov koji je karakterističan za prašku gradnju. Na vrhu kule se nalazi vidikovac sa koga se pruža zadivljujuć pogled na okolinu i svakodnevno se na njega može popeti od 09.00-22.00 h. Ulaznica je 100 CZK. Za predivnu panoramu grada i fotografije kao na razglednicama, ne propustite da se popnete. Možete do vrha stići i modernim i brzim liftom koji je ugrađen u unutrašnje zidove kule.

Najlepši deo Gradske kuće je astronomski sat Orloj iz XV veka i kažu da je njegov mehanizam najstariji tog tipa u Evropi. Ispred njega na svakih sat vremena se smenjuju grupe turista posmatrajući pokretne figure apostola, kao i figure koje simbolišu pohlepu, paganizam, sujetu i smrt. Od 1410.god. prikazuje dane, mesece, godine i pojedine planete. Čine ga tri dela: procesija apostola na vrhu, deo koji meri vreme i deo sa kalendarom. Za svaki sat postoji po jedna statua. Dvanest apostola je postavljeno na postolju iznad sata, a svih dvanaest se pokazuju u podne i glavna su atrakcija ne samo trga, već i Praga, a slobodno mogu reći i cele Češke. Kostur koji meri vreme predstavlja Smrt i povlači konce pogrebnog zvona jednom rukom. Drugom primiče staklo koje uveličava. Prozori iznad njega se otvaraju i pojavljuje se Isus sa 12 apostola. Iznad prozora se nalazi petao i kada se prozor na kraju procesije zatvori, on počinje da kukuriče i lupa krilima, te na taj način označava pun sat. Ostale figure su Turčin koji mrda glavom, tvrdica koji ljubomorno čuva svoju vreću sa blagom, kao i ohol i sujetan čovek koji se posmatra u ogledalu. Astronomsko biranje ima pozadinu koja predstavlja nebo i zemlju i okolni, sa četiri glavne komponente koje se kreću: zodijački prsten, spoljni rotirajući prsten, simbol koji predstavlja Sunce i ikonu koja predstavlja Mesec. Plavi krug u sredini predstavlja Zemlju, a gornji plavi je deo neba koje je iznad horizonta. Crvena i crna polja pokazuju delove neba ispod horizonta. Zlatni rimski brojevi na spoljnjoj ivici i plavi označavaju lokalno vreme u Pragu. Zakrivljena zlatna linija deli plavi deo u 12 delova i ti sati čine jednu polovinu vremena između izlaska i zalaska sunca i razlikuju se onako kako dani postaju duži ili kraći tokom godine.

Astronomski sat Orloj

Postoji i legenda o čuvenom satu Orloj, koja kaže da će grad zadesiti velika nesreća onog trenutka kada prestane da radi, zato ga Pražani pažljivo održavaju.

Odmah pored Starogradske većnice, odnosno Gradske kuće se nalazi kuća "Kod Minute" (Dům u Minuty) u kojoj je porodica genijalnog pisca jevrejskog porekla Franca Kafke živela krajem XIX veka.

Preko puta Gradske kuće i kuce "Kod Minute" se nalazi kafana Milena koja je posvećena ljubavnici Franca Kafke-Mileni Jasenskoj.

Na trgu se nalazi i crkva Sv.Nikole (Kostel sv. Mikuláše). Današnja crkva je izgrađena na temeljima crkve iz druge polovine XIII veka. Od 1868.god. pa do početka Prvog Svetskog rata pripadala je pravoslavnoj crkvi, a od 1920.god do danas Čehoslovačkoj crkvi. Mnogo ranije pre toga je pripadala taboru Jana Husa a potom Katoličkoj crkvi. Njena kupola dominira nad panoramom grada.

Kuća Kamenog zvona je neorenesansna građevina iz XIX veka koja je izgrađena sa namerom da se u njoj nalaze galerije slika i zbirka antikviteta. Od 1946.god. ova zgrada poznata pod nazivom Rudolfinum je sedište Češke filharmonije u kojoj se nalazi poznat Dvoržakov koncertni hol u kom se svake godine održava "Praški prolećni muzički festival". Ukrašena je velikim brojem kipova najpoznatijih svetskih velikana klasike.

U poprečnoj ulici između ulica Celetna i Na Prikope smešten je Karolinum, najveći univetzitet u Srednjoj Evropi. Osnovao ga je Karlo IV 7.aprila 1348.god. i pored osnivanja Novog Mesta i Karlovog mosta, ovo je jedan od njegovih najznačajnijih poduhvata. Cilj osnivanja je bio da svom narodu olakša školovanje kako ne bi radi obrazovanja putovali po Evropi, već da bi i stranci dolazili u Prag i na njemu učili. Zgrada Univerziteta je prvobitno bila u gotskom stilu da bi nakon velikih rekonstrukcija dobila konačan barokni izgled. Karolinum je danas sedište Rektorata i centralnih institucija Karlovog univerziteta i u njemu zaseda akademski senat.

Češko pozorište (Stavovské divadlo) se nalazi između Starogradskog trga i Vaclavovog trga koji se nalazi u Novom Gradu. U ovoj baroknoj građevini je Mocart izveo premijeru opere "Don Gioavani" 29.10.1787.god. Prvi put je 1834.god. baš u njemu izvedena današnja Češka himna "Kde domov můj?" – "Gde je dom moj?".

Barutna kula (Prašná brána) je najreprezentativnija gradska kapija, jedna od 13 zaštitnih kapija gradskih zidina. Ova kula obeležava početak češkog "Kraljevkog puta" kojim su prolazile kraljevske svite i mnogobrojne strane delegacije. Izgrađena je u gotskom stilu, 1475.god. kao deo kapije između Starog i Novog grada na mestu stare uništene kapije, u vreme krunisanja kralja Vladislava II. Kasnije je spojena sa susednom Kraljevskom palatom, a ime Barutna kula je dobila u 18. veku kada je, pretpostavlja se, korišćena kao skladište za municiju. Prepravljena je 1886. godine od strane arhitekte Jozefa Mokera, kada joj je dodat krov u neo-gotskom stilu. Visoka je 65 metara i oduševljava majstorstvom izrade. Ono što je posebno ukrašava su figure čeških kraljeva.

Ako sa Starogradskog trga prođemo pored crkve Sv. Nikole, nailazimo na jevrejsku četvrt Jozefov (Josefov) od koje se u produžetku dolazi do Vltave i brodova kojima turisti sa reke razgledaju grad i Karlov most.

Jevrejska četvrt Jozefov (Josefov) - Klausova sinagoga (Klausová synagoga)

Jozefov je deo grada kog je 800 godina naseljavala jedna od najvećih jevrejskih zajednica u Evropi. Pored brojnih magičnih uličica i zanatskih radnji vreme kao da se ovde zaustavilo. Jevreji su Prag naselili još u X veku i u početku su bili u blizini dvorca, a od XII veka na suprotnoj obali Vltave, ovde u Starom Gradu. Do 1848.god. je prostor na kom su živeli bio ograđen zidovima i zatvoren, bio je to geto u kom je pristup vodi bio otežan a kuće trošne i nesređene. Na tom mestu se danas nalaze sinagoge, široke ulice i sređene kuće. Kralj Jozef II je 1781.god. ediktom skinuo sve zabrane za Jevreje i oni su u znak zahvalnosti svom delu grada dali naziv “Jozefov”. 1850.god je postao samostalni deo grada a o njemu najviše govore sinagoge. Najstarija sinagoga je Staronova (Staronová Synagoga) iz 1275.god. I danas kao i vekovima unazad se na molitvama u njoj skupljaju ortodoksni Jevreji, dok žene ne mogu da ulaze ali, kroz male otvore mogu da prisustvuju molitvi.Majselova sinagoga je sagrađena 1592.god. i nekada je bila najbogatije dizajnirana bogomolja. Renesansna Pinkasova sinagoga je ukrašena prelepim vitražima i u njoj se čuva potresna slika o žrtvama holokausta 77297 Jevreja iz Češke i Moravske. Njihova imena i prezimena su upisana na unutrašnjim zidovima sinagoge. Sinagoga Tempel je bogato ukrašena spolja u pseudomauritanskom stilu a i iznutra je puna prelepih ukrasa. Poznata je kao Španska (Španělská synagoga) jer podseća na Alhambru u Španiji. U njoj se nalazi stalna izložba istorije Jevreja. Klausova sinagoga (Klausová synagoga) datira iz 1694.god. Nedaleko od Pinkasove sinagoge (Pinkasova synagoga) se nalazi staro jevrejsko groblje (Starý židovský hřbitov) koje je nastalo u prvoj polovini XV veka. "Kuća zivota" kako ga zovu, smatra se da je najstarije jevrejsko groblje u Evropi. Više od 300 godina je bilo jedino mesto na kom je jevrejima bilo dozvoljeno sahranjivanje. Zbog nedostatka prostora, tela su sahranjivali jedna iznad drugih u 12 nivoa, pa se na tako malom prostoru može videti više od 12000 nadgrobnih spomenika. 1787.god. Jozef II je zabranio sahranjivanje u okviru gradskih zidina. Sinagoge, Muzej Jevreja i Jevrejsko groblje se mogu posetiti svakodnevno od 09.00-17.30 h osim subote i u dane jevrejskih praznika. Ulaznica je 300 CZK.

Nakon obilaska Jevrejske četvrti, uputili smo se ka Vltavi, gde smo se ukrcali na brod, kojim smo uz zvuke Dvoržaka Smetane krstarili Vltavom diveći se palatama i ukrašenim fasadama koje su već u polumraku delovale zadivljujuće lepo i impozantno. Prošli ispod Karlovog mosta i tek tada, približavajući mu se sagledali svu njegovu lepotu. Ja bih vam iskreno preporučila da ne izostavite krstarenje Vltavom. U agencijskom aranžmanu, ono je koštalo 20 evra i u cenu je bilo uključeno jedno piće po izboru i kolač. Ipak, to je i najmanje bitno, upoznati Prag sa reke je zaista trenutak za dugogodišnje sećanje.

Pisanjem ovih putopisa iz Praga, imala sam nameru da probudim želju za putovanjem onima koji ga još nisu posetili i da uputstvima olakšam snalaženje, a onima koji su već bili, osvežim uspomene. Verujem da će vam, ako pratite ova uputstva, većim delom biti od koristi.

Pozdrav do narednog putopisa koji nas vodi u Pražki dvorac (Pražský hrad) i Hradčane (Hradčany) - (pročitaj više...) .

Ostale putopise iz Češke možete čitati na sledećim linkovima:
- 1. Prag - deo 1/5 - četvrt grada - Novi Grad (Nové město)
- 2. Prag - deo 2/5 - četvrt grada - Mala Strana (Malá Strana)
- 3. Prag - deo 4/5 - četvrt grada - Hradčani (Hradčany) - Praški dvorac (Pražský hrad)
- 4. Prag - deo 5/5 - četvrt grada - Višehrad (Vyšehrad)
- 5. Karlove vari (Karlovy vary) - jedinstveni dragulj Češke
- 6. Dvorac Češki Šternberk - Prošlost i Sadašnjost

7. мај 2015.